Hronična bubrežna bolest (HBB) predstavlja veliki i rastući globalni zdravstveni izazov i pogađa 1 od 10 ljudi širom sveta. [1]

HBB u ranim fazama često protiče bez simptoma, pa može napredovati neprimećeno sve dok ne dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica, duboko utičući na pojedince, porodice i zajednice.

Ova bolest značajno povećava rizik od kardiovaskularnih komplikacija, narušava kvalitet života i može dovesti do potpunog otkazivanja bubrega, kada je za održavanje života neophodna dijaliza ili transplantacija.

Teret bolesti nije podjednako raspoređen – najveći teret nose socijalno i ekonomski ranjive grupe, koje često imaju ograničen pristup prevenciji, ranoj dijagnostici i savremenom lečenju, čime se dodatno produbljuju postojeće zdravstvene nejednakosti.

Rano otkrivanje spašava živote. Jednostavna, neinvazivna i cenovno pristupačna ispitivanja krvi i urina mogu otkriti oštećenje bubrežne funkcije na vreme i omogućiti blagovremene intervencije koje usporavaju napredovanje bolesti.

Posebno je važno usmeriti skrining ka rizičnim grupama – osobama sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, kardiovaskularnim bolestima, gojaznošću ili porodičnom istorijom bubrežnih oboljenja.

Programi zasnovani u zajednici mogu značajno proširiti dostupnost testiranja, naročito u nedovoljno obuhvaćenim i ranjivim populacijama.

Rano otkrivanje hronične bubrežne bolesti ne samo da čuva funkciju bubrega, već smanjuje potrebu za kompleksnim i resursno zahtevnim terapijama i poboljšava dugoročne ishode lečenja.

Promene u životnoj sredini dodatno povećavaju teret bolesti. Klimatski rizici – zagađenje vazduha, toplotni stres, dehidratacija i ekstremni vremenski događaji – povećavaju rizik od hronične bubrežne bolesti i ubrzavaju njeno napredovanje. Porast globalnih temperatura doprinosi i širenju tropskih bolesti koje mogu oštetiti bubrege. [2]

Istovremeno, lečenje terminalne bubrežne insuficijencije, naročito dijaliza, zahteva značajne resurse – velike količine vode, energije i jednokratne plastike, uz emisije gasova sa efektom staklene bašte. Procene pokazuju da jedna hemodijalizna sesija može imati ugljenični otisak uporediv sa vožnjom automobila na udaljenosti od gotovo 240 kilometara.

Time se stvara začarani krug – bubrežna bolest i klimatske promene međusobno se pogoršavaju.

Globalna prekretnica je nastupila. Na 78. zasedanju Svetske zdravstvene skupštine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) usvojila je svoju prvu rezoluciju posvećenu bubrežnim bolestima. [3]

Ova istorijska odluka podiže zdravlje bubrega na nivo globalnog javnozdravstvenog prioriteta, prepoznaje Svetski dan bubrega kao zvaničnu međunarodnu inicijativu i poziva države na konkretne mere u oblasti prevencije, podizanja svesti, dostupnosti lečenja i smanjenja ekoloških rizika.

Poziv na akciju: Zajednička posvećenost svih aktera

Da bismo izgradili zdraviju, pravedniju i održiviju budućnost u oblasti zdravlja bubrega, pozivamo vlade, zdravstvene sisteme, industriju i zajednice da deluju zajedno:

• Dati prioritet prevenciji, ranom otkrivanju i pravovremenom lečenju bubrežnih bolesti. Promovisati 8 Zlatnih pravila za zdravlje bubrega, uključiti testiranje na hroničnu bubrežnu bolest u redovnu zdravstvenu zaštitu rizičnih grupa i ojačati kampanje podizanja svesti kako bi se podstaklo rano otkrivanje i preventivna briga, uz smanjenje potrebe za bolničkim intervencijama.
• Promovisati pravičan i jednak pristup transplantaciji. Proširivanje dostupnosti preemptivne i rane transplantacije ne samo da unapređuje preživljavanje i kvalitet života, već smanjuje dugotrajnu zavisnost od dijalize, umanjuje troškove lečenja, smanjuje količinu plastičnog otpada i emisija, te doprinosi smanjenju globalnih nejednakosti.
• Transformisati dijalizu ka održivosti. Ubrzati razvoj i primenu terapija sa manjim uticajem na životnu sredinu, dati prioritet kućnim modalitetima lečenja poput peritonealne dijalize, i podsticati ekološki odgovorne prakse – uključujući ponovnu upotrebu vode i reciklažu materijala – uz jasno načelo da kvalitet i bezbednost lečenja nikada ne smeju biti ugroženi.
• Zaštititi potrebe pacijenata u okviru zelene nefrologije. Održivost nikada ne sme biti na štetu pacijenata. Inicijative treba da budu usmerene na uklanjanje sistemskih neefikasnosti (npr. energetski efikasniji aparati, materijali bez štetnih supstanci) i da aktivno uključe glas pacijenata, kako bi se obezbedili poverenje, transparentnost i višestruke koristi za zajednicu.
• Ulagati u primenu održivih rešenja u svim kontekstima. Ojačati javne politike i finansiranje, razvijati partnerstva između vlada i privrede radi podsticanja inovacija, te podržati praktična rešenja za sredine sa ograničenim resursima – poput preraspodele zadataka među zdravstvenim radnicima (task-shifting), mobilnih klinika i manuelnih ciklera za peritonealnu dijalizu.

[1] GBD Chronic Kidney Disease Collaboration. Global, regional, and national burden of chronic kidney disease, 1990–2019: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2019. Lancet. 2020;396: 1–18. doi:10.1016/S0140-6736(20)32336-8

[2] Bowe B, Artimovich E, Xie Y, et al. The global and national burden of chronic kidney disease attributable to ambient fine particulate matter air pollution: a modelling study. BMJ Global Health 2020;5:e002063. doi:10.1136/bmjgh-2019-002063

[3] WHO. Reducing the burden of noncommunicable diseases through promotion of kidney health and strengthening prevention and control of kidney disease. Available at: https://apps.who.int/gb/ebwha/pdf_files/EB156/B156_CONF6-en.pdf (Accessed: 01 September 2025).